Page 68 - Crkvenoslovenski jezik u Srba - Ortoepija i ortografija

Дијакритички знаци и интерпункција
У црквенословенском језику употребљавају се нарочити знаци који се стављају изнад речи, над ред, и зову се дијакритички знаци. То су акценти, спирити (знак предаха, псила) и знаци скраћивања речи (титле), као и други знаци, нпр. пајерак, слитнаја. Систем дијакри- тичких знакова у црквенословенском језику формирао се у периоду 17–18. века.
Акценти
У црквенословенском језику постоје три акценатска знака: оштри акценат, тешки акценат и камора. Разликовање акценатских зна- кова није повезано с нарочитим произношењем. При читању цр- квенословенског текста, акценат за нас губи значај зато што се речи наглашавају према српском произношењу, тј. према правилима но- воштокавског четвороакценатског система. Тако се, на пример, речи  (Н јд.) и  (Г мн.) исто изговарају.
Оштри акценат (узлазни) или j (acut) ставља се над самогласник на почетку и у средини речи: , .
Тешки акценат (силазни) или j (gravis) стоји над самогласником на крају речи: , , . Ако пак после такве речи (која се за- вршава акцентованим самогласником) стоје неакцентоване речи: , ,  или заменице: , , , , , , , , онда се тешки акце- нат замењује оштрим: , , а ове две речи чине акценат- ску целину.
Камора (, καμοçρα, περισπομενη̑ ) или облеченаја (узлазно-сила- зни) пише се у облицима множине или двојине који гласе исто као и облици једнине да би се направила разлика између њих:  (Н јд.) –  (Г мн.),  (Н јд.) –   (Г мн.).
Спиритуси
Ако реч почиње самогласником, над тим самогласником ставља се, по узору на грчки језик, спиритус, који се у црквенословенском на- зива . Он се јавља као тонкаја (спиритус ленис – ) или као густаја (спиритус аспер – {). Овај знак у црквенословенском језику нема гласовну вредност, он је само „декоративни“ елемент.