Page 69 - Crkvenoslovenski jezik u Srba - Ortoepija i ortografija
P. 69
Напомене о правопису 69 Тонкаја стоји најчешће над почетним самогласником: ,.
Густаја се ретко појављује, најчешће у речима које почињу ижицом: {, {.
Спиритус може стајати заједно с акцентом – оштрим или тешким. Свезе ових знакова имају посебне називе.
Свеза спиритуса и оштрог акцента назива се исо (): , .
Свеза спиритуса и тешког акцента назива се апостроф (). Он обично стоји тамо где је потребно да реч иза тешког акцента буде једносложна. Таква реч је лична заменица 3. лица у А јд. и мн.:, , (А јд.), (А мн.).
За заменице и у неким облицима исо и апостроф предста- вљају знаке граматичког разликовања: (Н јд.) – (Н мн.), (И јд.) – (Д мн.), (Г мн.) – (А мн.).
Исо и апостроф праве разлику и у категорији речи: (прилог) – (предлог). Заменица пише се с акцентом, везник – без акцента.
Титла
Сама реч „титла“ (j) потиче из латинског језика и значи натпис, звање, титула. Титла је ортографски знак који има двојаку функ- цију: с једне стране, служи за скраћивање речи, а с друге – показу- је бројну вредност слова. Једна врста титле је проста титла, означена само знаком ; њоме се упућује на скраћенице и бројну вредност сло- ва. Друга врста титле се назива словна титла, названа по слову које се натписује: добро – титла, глагољ – титла, он или ончик – титла, рци – титла, слово – титла и друге; њоме се означава скраћивање. Има случајева када се титла као знак не бележи, него само изостављено слово: . Скраћено или „под титлом“ пишу се, пре свега, речи које означавају религијска имена, појмове и предмете („nomina sacra“), а такође и фреквентне речи, тј. оне које су се често употребљавале.
Понекад се писањем речи с титлом или без скраћивања указује и на својеврсну семантичко-диференцијалну функцију, тј. на различито значење речи: (чита се ангел) означава Божијег посланика, Бла- говесника, Анђела, а написано без титле – – [чита се аггел] озна- чава злог духа; написано означава Истинитог, Живога Триипо- стасног Бога, написано пакуказује на многобожачког бога или