Page 47 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Црквенословенска ортоепска норма у нотним зборницима српског црквеног појања 47
изговора. Сугласничке групе транскрибоване са једначењем забележене су, врло ретко, и код њега: снишел јеси < szlx s  (Ускрс, 16, 19).
Неизмењене сугласничке групе забележене су и у примерима са ко- реном праздн: празднственими (Ускрс, 16), всепразднственаја (Ускрс, 24). Сматрам да би правилно требало транскрибовати ове примере са: праздне- ственими и всепразднественаја.
У прилагођавању црквенословенског српском изговору приметна је појава тзв. непостојаног а. Непостојано а се јавља у групи нагомиланих су- гласника од којих је један сонант, а има за циљ да олакша изговор тих су- гласничких група. Према садашњој пракси изговора црквенословенско- га језика, када се сонант нађе на почетку речи испред сугласника, одно- сно, на крају речи иза сугласника, као и у средини речи у неким облицима, између њих се умеће непостојано а. Тако, написане примере: z, l,
g, s, zbls, g треба изговарати: мазда, лажушче, магно- веније, јесам, избаваљшесја, аганче.29 Изговором непостојаног а понекад се указује и на различито значење речи:  (од грчког σκοçτος, σκοτιçα) у зна- чењу „тама“, „мрак“ треба изговарати тама, за разлику од речи  (од грч- ког μυριçοι) у значењу „мноштво“, „десет хиљада“ где би непостојано а изо- стало. При томе треба имати у виду чињеницу да „примена непостојаног а у српском изговору рускословенских текстова није нормирана. Њена уче- сталост зависи од различитих изговорних пракси, а не од кодификованог правила“.30 Код Барачкога су забележени примери како без непостојаног а: воскресл (Ускрс, 17, 19, 33), отверзл (Ускрс, 18), воск (Ускрс, 50), тако и са не- постојаним а: торжестав (Ускрс, 26), мертав (Ускрс 33), пјесањ (Литурги-
ја, 11). Примери исписани без непостојаног а су чешћи.
У неким позицијама у речи и изговор гласа о није увек јасно дефини-
сан. Наиме, када реч почиње сугласником а испред ње стоји предлог, само- стално или је дошло до сједињавања са дотичном речи, која почиње истим или сличним сугласником, између њих може доћи до појаве изговорног о, као у примерима: , ssl, x  (воведи, сославима, во воњу). Код Барачкога је забележен пример транскрипције без уметања изговорног о: и не введи (Литургија, 21).
У нотним зборницима Ненада Барачког углавном је остварена наме- ра да црквенословенске писане облике транскрибује према мање или више утврђеној српској изговорној вредности. Одступање се примећује у испи- сивању –ј на крају придевских облика и у одсуству бележења једначења и упрошћавања сугласничких група.
29 О примени непостојаног а у изговору црквенословенског језика види: Д. Е. Стефановић, Нешто о транскрипцији певаних рускословенских богослужбених текстова, 71–72.
30 Д. Е. Стефановић, Нешто о транскрипцији певаних рускословенских богослужбених тек- стова, 72.