Page 67 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 67
Фонетика 67
У језику се не може наћи тако свеобухватна реч као што је име слова које сле- ди а назива се – слово (). Има гласовну вредност као српско с: , , , , , (слово, словеса, седмица, сол, славословије,
смиреније).
Слово – твердо () има гласовну вредност као српско т: , , ,
, , , (трапеза, тај, твар, три, Тројица, Творец, тверд).
Слова ук / оник ик ( и ) изговарају се као у: b, b, bb, , b. Изузетно, слово изговара се и као в – у речима које у српском, као еквиваленту, имају глас в: св. муч. Вар, 19. окто- бар), (св. Валериан, 21. јануар).
Име слова ферт () јесте загонетно име црквенословенске азбуке. Глас ф који се обележава овим словом Словени су преузели из грчког језика, тако да ни слово за овај глас нису имали. Стога се слово ферт јавља у Светоме Писму у речима несловенскога порекла: , , , , (фелон, философија, фaрисеј, фијал, фараон).
Слово хјер () има гласовну вредност као српско х: , , b, (Христос, хваљеније, хребет, Хам).
Слово ци () има гласовну вредност као српско ц: , , , (царство, церков, царствије, цар).
Слово черв () има гласовну реализацију као српско ч: , , , , , (чаша, чест, чин, чистота, число, чадо).
Слово ша () има гласовну вредност српскога ш: , , , , (шествовати, шестоднев, широта, шедше, шлем).
Слово шча () се изговара као двоглас шч: , . Слова и немају гласовну вредност.
Слово јери () се изговара као и: b.
Слово јат () изговара се као је. Када се нађе после палаталног сугласника, долази до умекшавања тог претходног сугласника: , , (љето, наједиње, насљедство). После веларног сугласника се, природно, изговара као је: , , b (дјелати, гдје, рабје).
Слово ју () се изговара као ју и у случајевима када стоји на почетку речи, по- сле самогласника и после веларног сугласника: , , , , и у случајевима када стоји иза палаталног сугласника, при чему тада долази до умекшавања претходног сугласника: b , b (љубов, возљубљен).