Page 68 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

68 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
У страним речима пише се као j а изговара ју: j (Јудејем). Слово омега () се изговара као српско о: .
Слово от () је, као што се из нацрта графије види, састављено из графија  и , и зато се изговара от: ,  (отдалече, отиди).
Слово ја () (тзв. јотовано а) се изговара ја, а пише се на почетку речи: , , . У средини и на крају речи пише се  а изговара се:
• као ја – после веларног сугласника или самогласника: , ,  времја, појас, философија);
• као а – после палаталног сугласника који се умекшава: , .
Слово кси () се изговара као кс. Среће се, углавном, у речима позајмљеним из грчког језика: , , .
Слово пси () се изговара као пс. Среће се само у позајмљеним речима; њи- хов број није велики: , ,  j, .
Слово тита () се јавља у речима позајмљеним из грчког, а изговара се као т: , , , , , .
Слово ижица () се пише у страним речима и изговара:
• као и: , , , ;
• као в – ако испред њега стоји  или : , , , j;
• као ј – у речима које у српском, као еквиваленту, имају глас ј: , j;
• као у – у речима које у српском, као еквиваленту, имају глас у:   (Фауст).
• Лична имена: (великомуч. Јефимија, 13. јули), (преп.
Ефросин, 11. септембар) и слична у црквенословенском језику изговарају се као „Јефимија“, „Ефросин“. До оваквог изговора дошло је након следећих ал- тернација: најпре се звучни глас  (са гласовном вредношћу /в/) изједначио са безвучним  испред којег стоји, а потом је дошло до губљења једног /ф/.
Друге напомене о изговору
Непостојано а. Ово непостојано а не бележи се у писању. Непостојано а се јавља у групи нагомиланих сугласника од којих је један сонант, а има за циљ да олакша изговор тих сугласничких група. Тако, када се сонанти , , , ,  налазе на крају речи или слога иза сугласника, односно, ако се налазе на почетку речи а последује им сугласник, онда се између њих умеће – изговара – а: , , , , b, , , , , , j, , b, , , , b, . Из- говором непостојаног а понекад се указује и на својеврсну семантичко-ди- ференцијалну функцију, тј. на различито значење речи:  (σκοçτος, σκοτιçα = тама, мрак) треба изговарати тама, за разлику од речи  (μυριçοι = мно-