Page 70 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 70
70 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
Акценат. Српски изговор црквенословенских речи подразумева акценто- вање речи према новоштокавском четвороакценатском систему, којим се одликује савремени српски књижевни језик. У питању су, пре свега, цркве- нословенске речи које су мање или више идентичне са речима у српском језику. У црквенословенским речима које не одговарају сличним српским моделима чува се само правило преношења акцента са последњег слога.
Најзад, треба имати у виду да се при српском изговору црквенословенских речи акценат неретко употребљава као семантичко-диференцијална катего- рија, опет у складу са српским акценатским системом. Тако се, на пример, облици вокатива једнине именица и , који су гласовно једнаки (исп.
) изговарајуразличито,башкаоиусрпскомјезику:Вјд.именице изговара се са краткосилазним акцентом (као и српско „душ̏ е“), док се В јд именице изговара са дугосилазним акцентом (као и српско „душ о“).
Напомене о правопису
Правопис подразумева стандардизован систем за правилно писање у не- ком одређеном језику. У црквенословенском језику постоје слова којима се означава иста гласовна вредност, а која се различито пишу. Употреба тих слова није произвољна, већ је одређена правописним правилима.
Слово (тзв. широко јест) пише се:
• на почетку речи: , , ;
• у речима страног порекла: , .
Осим тога, слово има и својеврсну морфолошко-диференцијалну функци- ју или, прецизније, ово слово се користи и за разликовање падежних облика множинеидвојинеодистихобликаједнине: Нјд.)– Гмн.).
Слово (тзв. уско јест) се пише у средини и на крају речи: , , , .
Основно слово за обележавање гласа з је .
Слово се среће у речима: , , , , , j, , , а
такође и у речима које су од њих изведене: , , b и друге. Основно слово за обележавање гласа и је (назива се и осмерично и), које
се јавља у свим позицијама у речи.
Слово (назива се и десетерично и) пише се:
• испред самогласника: , j, , (изузетак: );