Page 76 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 76
76
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
• • •
– : – ;
– : b – b; – ; – ;
* (> ) – : *b (стсл.) > b (цсл.) – b; * (стсл.) >
(цсл.) – .
Утицај палаталних сугласника на вокал који следи
Након тврдих консонаната, природно, долази тврд вокал. С друге стране, палаталном сугласнику увек ће уследити и мек вокал:
• – : b – , (И јд. м. р. -ǒ-/-јǒ-); b – (И јд. ж. р. -ā-/-јā-);
• – : b – (Д, Л јд. ж. р. -ā-/-јā-); – (Л мн. ср. р. -ǒ-/-јǒ-); • – : b – , (А мн. м. р. -ǒ-/-јǒ-);
• –:b – , – (Нјд.м.р.-ǒ-/-јǒ-).
Утицај вокала на консонанте
Палатализација је промена задњонепчаних сугласника , , пред самогла- сницима предњега реда. По смеру асимилације, прва и друга палатализаци- ја су регресивне11, док је трећа – прогресивна, а називи прва, друга и трећа па-
латализација добијени су у складу са хронологијом периода у којима су ове промене биле активни процеси у историји језика12.
Код прве палатализације задњонепчани сугласници , , испред самогла- сника предњега реда прелазе у предњонепчане сугласнике , , .
10 Промена – у црквенословенском језику није фонетске природе (за , у црквенословен- ском језику не везује се нарочито произношење, тј. они се не изговарају), већ се сачувала само као ортографски манир из старословенског језика.
11 Под регресивном асимилацијом подразумева се да први глас у датој групи једначи према другом, а прогресивна асимилација подразумева једначење друге фонеме према првој.
12 Прва палатализација је општесловенска гласовна промена, о чему сведочи једнакост ње- них резултата у свим словенским језицима, због чега се сматра да је ова промена спроведена још пре епохе словенских сеоба, а то значи сигурно пре 500. г. Христове ере. Резултати дру- ге палатализације нису једнаки на целом словенском подручју и сматра се да се ова промена одиграла када се већ зачео процес сеоба. Деловање треће палатализације је врло недоследно, она није општесловенски процес у истој мери као претходне две (највећа њена правилност огледа се на словенском југу). Најзад, треба имати у виду да су ови процеси некада у исто- ријској равни били заиста активни, те да су представљали праве гласовне промене, док да- нас, у савременим словенским језицима, па тако и у црквенословенском, јесу само смене, тј. алтернације у облицима морфема.
+
>
– ; – ; b – b; – ; –