Page 75 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 75

Фонетика 75
 Предњонепчани сугласници , ,  су по своме пореклу – меки, и стога им следе меки вокали  и . Писање тврдих вокала ,  и  после предњонепча- них сугласника следи из тога што су предњонепчани гласови настали као резултат јотовања задњонепчаних сугласника ( > ,  > ,  > ). У облици- ма множине и двојине допушта се писање  и  после предњонепчаних су- гласника, јер ови вокали у том случају имају морфолошко-диференцијалну функцију, тј. функцију разликовања облика (јд.: ,  – мн./дв.: , ). Понекад се после предњонепчаних сугласника, као падежни наставци, јављају  и .
Сугласници  и  у црквенословенском језику понашају се као тврди, а  и сугласничка група  као меки. Код именица мушког рода после предњо- непчаних сугласника пише се , а код именица женскога рода пише се :
, .Кодименицамушкогародасазавршеткомнаувексепише: ,.Придевинеодређеногавидамушкогародапишусеса: , . Међутим, придеви неодређенога вида и партиципи претерита активног I не- одређенога вида од глагола –ĭ– врсте пишу се са  на крају:   .
Сугласничка група , као и сугласничка група  [шч], по своме пореклу је мека, али је касније отврдла, због чега се после ње среће колебање у писању меких и тврдих самогласника:  – ,  – .
Сугласник  у старословенском језику био је мек, али у савременом цркве- нословенском језику  се у падежним наставцима сједињује са тврдим  и : , . Сједињавање  са  се не допушта: . Изузетак предста-
вља облик  (Макав 11, 1-2), али се среће и облик . Морфофонологија. Гласовне алтернације
Смењивање гласова у речи при промени њеног облика или творби назива се гласовна (фонемска) алтернација.
Превој вокала (аблаут)
Превој вокала у корену речи је гласовна алтернација коју је црквенословен- ски језик наследио из старословенског9. Ево неколико типичних случајева у којима се ова алтернација јавља:
•  – , :  – ;  – ;  – ;  –  – ;
•  – а:  – ;
•  – :  – ;
•  – :  – ;
• ,  – , :  – ;  – ;
9 Старословенски језик је ову промену наследио још из некадашњег праиндоевропског је- зика. Смена вокала у корену речи последица је раних акценатско-квалитативних промена.
 


















































































   73   74   75   76   77