Page 73 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

6.
, , ,  , , b, bb, , , , , , , , , , , , , , , , , b, , , , , , , , , , , , b, , .
Прочитајте реченице, извршите транслитерацију и транскрипцију.
 ,  ,   ,    ,    , .    b,    ,   b.
Фонетика 73
Провери своје знање!
• Како се изговарају слова  и , а како слово ?
• Како се одређује гласовна вредност слова  и ?
• Како се изговара слово , а како слово ?
• Који се самогласници могу обележити са неколико слова?
• Када се у изговору среће тзв. непостојано а?
• Која се слова не пишу на почетку речи?
• Која слова се пишу на крају речи када се реч завршава сугласником?
• Која се слова користе за обележавање разликовање падежних облика исте
речи?
• Објасни разлику у употреби слова  и .
Гласови
Фонетика (грч. phōnē – „звук“) део је науке о језику који проучава гласове и њихове промене. Сваки глас добијен је као резултат рада говорних орга- на: када се радом трбушних мишића и дијафрагме ваздух потисне из плу- ћа, он душником доспева до органа правог говорног апарата, где произво- ди звук, који се у фонетици назива глас. Гласови се обележавају графичким знацима – словима.
Гласови се у црквенословенском језику, као и у српском, по основним ар- тикулационо-акустичким карактеристикама, деле на самогласнике и сугла- снике. Основна разлика између самогласника и сугласника огледа се у томе што код првих ваздушна струја на свом путу не наилази на препреку, док је код ових других то случај.
Самогласници (вокали) могу бити задњега и предњега реда, према хори- зонталном положају језика у односу на тврдо непце. Самогласници задњега реда су веларни, јер при њиховом грађењу или артикулацији учествује зад- ње или меко непце (velum), а по акустичком утиску су тврди. Самогласни- ци предњега реда су палатални: при њиховом грађењу учествује предње или тврдо непце (palatum), а по акустичком утиску су меки. Сликовито би се то приказало на следећи начин: