Page 196 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

196 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
Входsщу же є3мY въ нёкую вeсь, срэт0ша є3го2 дeсzть прокажeнныхъ мужeй, и5же стaша и3здалeча. И# тjи вознес0ша глaсъ, глаг0люще: ї}се настaвниче, поми1луй ны2. И# ви1дэвъ речE и5мъ: шeдше покажи1тесz сщ7eнникwмъ. и3 бhсть и3дyщымъ и5мъ, њчи1стишасz (Лк 17, 12-14).
Имперфекат
Имперфекат је обележен значењем доживљености: означава радњу која се вршила у прошлости лица која су присуствовала њеном вршењу.
Указује на несвршеност или дуготрајност радње у прошлости: Жив0тъ во гр0бэ возлежaше, и3 печaть на кaмени надлежaше: ћкw цRS спsща в0ини стрежaху хrтA... (Сједален по другој стихологији, глас 6.).
Осим тога, он указује на понављану радњу у прошлости:
И# хождaста роди1тєлz є3гw2 на всsко лёто во їерусали1мъ, въ прaздникъ пaсхи
(Лк 2, 41).
Може указивати и на почетак радње у прошлости: Ї}съ же и3дsше съ ни1ми (Лк 7, 6).
Императив и оптатив
Императив се користи да се изрази заповест или забрана:          (ирмос 8. песме канона на Благовести),     (Мт 19, 19).
За исказивање 3. л. императива користи се речца  са одговарајућим обли- ком презента или футура I (простог будућег времена).
Речца  употребљава се и као везник у значењу „да“, „да би“:     .
Означавање 1. лица једнине императива среће се у црквенословенским тек- стовима изражено описно помоћу речце  и одговарајућег облика презен- та. Овакве конструкције – веза речце  и одговарајућег облика презента – у граматикама се називају и оптативом или жељеним начином.
Жељени начин се, изражавајући специфична значења у односу на импера- тив, јавља као аналитички облик. Он се састоји из речце да и одређеног гла- гола, који се, у зависности од вида, налази у облику садашњег или будућег времена. У самосталним реченицама облици оптатива имају значење запо-