Page 197 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Синтакса 197 ведног начина, и с тим значењем углавном се употребљавају у 3. лицу јд, мн
или двојине:
Џ§е нaшъ, и4же є3си2 на нб7сёхъ, да свzти1тсz и4мz твоE: Да пріи1детъ цrтвіе твоE: да бyдетъ в0лz твоS, ћкw на нб7си2 и3 на земли2. Хлёбъ нaшъ насyщный дaждь нaмъ днeсь: И# њстaви нaмъ д0лги нaшz, ћкw и3 мы2 њставлsемъ должникHмъ нaшымъ. И# не введи2 нaсъ въ напaсть, но и3збaви нaсъ t лукaвагw: ћкw твоE є4сть цrтвіе и3 си1ла и3 слaва во вёки, ґми1нь (Мт 6, 9-13).
Он се разликује од императива пре свега граматичким значењем. Оптатив је свезан више или мање с категоричном побудом, потребом, молбом, са- ветовањем. У старословенском језику оптатив је припадао групи грама- тичких калкова, копирајући старогрчки оптатив. У црквенословенским текстовима оптатив је спојен са семантиком могућности, жеље, циља (те
се стога често приближава не само заповедном начину него и савезном начину).
Ґ ћже t вёры прaвда, си1це глаг0летъ: да не речeши въ сeрдцы твоeмъ: кто2 взhдетъ на нб7о; си1рэчь хrтA свести2 (Римљ 10, 6).
давjдъ бо глаг0летъ њ нeмъ: предзрёхъ гDа предо мн0ю вhну, ћкw њдеснyю менE є4сть, да не подви1жусz (ДА 2, 25).
и3 пристyпль къ немY и3скуси1тель, речE: ѓще сн7ъ є3си2 б9ій, рцы2, ћкw да кaменіе сіE хлёбы бyдутъ (Мт 4, 3).
Перфекат
Перфекат изражава радњу која се вршила и извршила у прошлости. Обли- ци перфекта могу бити како свршенога тако и несвршеног вида, у зависно- сти од основе инфинитива:       (Јн 11,28).
У 3. л. јд перфекат се гдекад јавља без помоћног глагола:       (Филип 2, 7).
Плусквамперфекат
Плусквамперфекат изражава такву радњу у прошлости која је претходи- ла другој радњи у прошлости: ћкw сhнъ м0й сeй мeртвъ бЁ, и3 њживE: и3 и3зги1блъ бЁ, и3 њбрётесz (Лк 15, 24).