Page 198 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 198
198 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА Футур I и футур II
Футур I изражава радњу која ће се вршити или извршити после времена када се о њој говори, а футур II означава радњу која ће се десити у будућно- сти пре неке друге радње. По правилу, презент глагола свршеног вида из- ражава будућу радњу: ї}съ же речE и4ма: чaшу ќбw, ю4же ѓзъ пію2, и3спіeта, и3 крещeніемъ, и4мже ѓзъ крещaюсz, крести1тасz (Мк 10, 39).
Међутим, у црквенословенским текстовима има случајева када глаголи несвршеног вида обликом означавају футурску радњу: Џнъ же tвэщaвъ є3мY глаг0ла: q р0де невёренъ, док0лэ въ вaсъ бyду; док0лэ терплю2 вы2; приведи1те є3го2 ко мнЁ (Мк 9, 19), сі‰ въ при1тчахъ глаг0лахъ вaмъ: но пріи1детъ чaсъ, є3гдA ктомY въ при1тчахъ не глаг0лю вaмъ, но ћвэ њ nц7Ё возвэщY вaмъ (Јн 16, 25). Значење футура овим несвршеним глаголима дају прило- зи , .
Потенцијал (погодбени начин)
Потенцијал је глаголски начин којим се исказује могућност, жеља или наме- ра да се врши или изврши глаголска радња: j j
(Јн 15, 19).
Инфинитив
Инфинитив је безлични облик којим се казује име радње и зато се не упо- требљава самостално, већ у свези са неким одређеним глаголским обликом: и3 хотsщему суди1тисz съ тоб0ю, и3 ри1зу твою2 взsти, tпусти2 є3мY и3 срачи1цу (Мт 5, 40). Такав инфинитив по радњи може припадати истом лицу коме и одређени глаголски облик чија је он допуна: внемли1те ми1лостыни вaшеz не твори1ти пред8 человёки, да ви1дими бyдете и4ми (Мт 6, 1), или припада дру- гом лицу које се лако претпоставља: ви1дэвъ же ї}съ, негодовA, и3 речE и5мъ: њстaвите дэтeй приходи1ти ко мнЁ, и3 не брани1те и5мъ: тацёхъ бо є4сть цrтвіе б9іе (Мк 10, 14).
Инфинитив се употребљава и у значењу потенцијала са изостављеним су- бјектом или безлично: кaкw же u5бо сбyдутсz пис†ніz, ћкw тaкw подобaетъ бhти (Мт 26, 54), глаг0ла є3мY пeтръ: ѓще ми2 є4сть и3 ўмрeти съ тоб0ю, не tвeргусz тебE. (Мт 26, 35).
Уместо инфинитива употребљава се и стари оптатив који се гради од опи- сног презента са партикулом па се тако јављају дублети: сE и3зhде сёzй сёzти (Мк 4, 3) и сE и3зhде сёzй да сёетъ (Мт 13, 3). Израз са понекад је