Page 199 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Синтакса 199
условљен да би се избегао двосмислени исказ који би се јавио ако би стајао само инфинитив: гDи, нёсмь дост0инъ да под8 кр0въ м0й вни1деши (Мт 8, 8) – ако би стајао инфинитив под8 кр0въ м0й вни1ти добило би се друго значење.
Употреба партиципа у црквенословенском језику
Црквенословенски текстови обилују партиципима и зато од њиховог пра- вилног разумевања зависи и правилно превођење ових текстова.
Партиципи, како презента тако и претерита, употребљавају се често , и то у тројакој улози:
• са значењем придева;
• са значењем именице;
• са значењем глагола.
Функције партиципа
1. У улози придева партицип се јавља као атрибут који одређује именицу са којом се слаже у роду, броју и падежу: благословeнъ грzдhй цRь во и4мz гDне (Лк 19, 38).
2. Са значењем именице у реченици партицип може да служи као субјекат, објекат, апозиција и именски предикатив. У свим позицијама може уза себе да има објекат или додатак за неку околност, а у својству именице може да има реч која га одређује.
У функцији субјекта партицип увек стоји у одређеном виду: и3зhде сёzй сёzти сёмене своегw2 (Лк 8, 5). Овде  има значење „сејач“.
Напомене:
• Када два партиципа стоје један за другим у функцији субјекта, други може да буде у неодређеном (краћем) виду: блажeни не ви1дэвшіи, и3 вёровавше (Јн 20, 29).
• Када више партиципа има функцију субјекта, а не стоје један иза другога, онда се одвајају запетом: и3мёzй зaпwвэди моS и3 соблюдazй и5хъ, т0й є4сть любsй мS (Јн 14, 21).
3. Каодопуна(директанилииндиректанобјекат),партиципстојиупадежу који захтева глагол у функцији предиката:
• џнъ же повелЁ и4ма никомyже повёдати бhвшее (Лк 8, 56);4
4 Овде облик , као директан објекат, стоји у акузативу. У неким издањима јавља се уместо у акузативу и облик у генитиву –  – због негације .