Page 31 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

О граматикама црквенословенског језика у Срба 31
три прве школске књиге, Граматика је била чисто црквенословенска, Реч- ник је био црквенословенски али је садржао известан број речи из говор- ног руског језика, Буквар (Первоје ученије отроком) је био писан говорним језиком „али онакав како је звучао у устима свештеника кад би говорили о верским темама“.6
Славенскаја граматика (Грамматики славенския правилное сѵнтагма) Мелетија Смотрицког састављена је у Вилну (данашњи Виљнус) а објавље- на је у Јевју 1619. године.7 Ова граматика је већ 1648. године прештампана у Москви, уз промене у акценатском систему и у систему именских деклина- ција. По наређењу цара Петра Великог 1721. године Теодор Поликарпов-Ор- лов приредио је московско издање Граматике Смотрицког, која се због пре- раде и уноса већег обима руске грађе у науци често назива Граматика По- ликарпова. У Србији је публикована 1755. године,8 односно, прештампана је у Римнику а текст је претрпео само једну измену: реч россiйскiй свуда је била замењена речју сербскiй.9
Мелетије Смотрицки је израдио „врло добру за своје време, опшир- ну граматику, са великим бројем тананих запажања, као и података зани- мљивих за словенску дијалектологију, понекад чак и са разликовањем грч- ких идиома“.10 Граматика је конципирана као дидактички приручник наме- њен наставницима црквенословенског језика а имала је и чисто практич- ни циљ: читати црквенословенски и прочитано разумевати, као и писати чистим црквенословенским језиком.11 Стога се у приручнику срећу непо- средна указивања на методички поступак наставника и мноштво упући- вања на одступања од стандарда. У своју Граматику Смотрицки је укљу- чио следеће делове: 1. ортографију, 2. просодију, 3. етимологију (тј. морфо- логију), 4. синтаксу (садржи правила о сједињавању речи и учење о тропа- ма и фигурама).12
6 Б. Унбегаун, Почеци књижевног језика код Срба, Београд, Нови Сад 1995, 40.
7 Види најновије издање ове граматике: Грамматики Лаврентия Зизания и Мелетия Смо- трицкого. Сост., подг. текста, научный комментарий и указатели Е. А. Кузьминовой; предисл. Е. А. Кузьминовой, М. Л. Ремнёвой, Москва 2000, 129-470. Приказ најновијег издања првих граматика црквенословенског језика види: К. Кончаревић, Грамматики Лаврентия Зизания и Мелетия Смотрицкого. Сост., подг. текста, научный комментарий и указатели Е. А. Кузь- миновой; предисл. Е. А. Кузьминовой, М. Л. Ремнёвой, Москва 2000. – Годишњак, год. IV, бр. 4, Фоча 2005, 246-249.
8 О издањима Граматике Смотрицкога види: Е. А. Кузьминова, М. Л. Ремнёва, Предисловие. У књизи: Грамматики Лаврентия Зизания и Мелетия Смотрицкого, 17-18.
9 Б. Унбегаун, Почеци књижевног језика код Срба, 41.
10 И. Грицкат, Из предисторије стварања српске граматике. Зборник Владимира Мошина,
Београд 1977, 249.
11 Грамматики Лаврентия Зизания и Мелетия Смотрицкого, 133.
12 Поглед на делове ове граматике види: Е. А. Кузьминова, М. Л. Ремнёва, Предисловие, 6-14; И. Грицкат, Из предисторије стварања српске граматике, 249-251; Ђ. Магарашевић, Исто- ријско-критички преглед словено-српске граматике до године 1847. – Летопис Матице српске, књ. 161, св.1, Нови Сад 1890, 9-11.