Page 33 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

О граматикама црквенословенског језика у Срба 33
Мразовићево Руководство, по мишљењу Вујановског, има за основ један је- динствени текст, али степен његове адаптације не досеже до независног тек- ста.21 Руководство Аврама Мразовића, писано за ученике српских народних училишта, у односу на Граматику Мелетија Смотрицкога, модерније је „у погледу познавања књишке вештине, размештања грађе“, али врло слично
„по садржини“.22 Према схватању Мразовића, које излаже на самом почет- ку свога дела, граматика је „наука која учи словенски добро говорити и тач- но писати“,23 а састоји се из пет делова: 1. ортоепије (наука која упућује на правилно читање), 2. просодије (наука која учи коме слогу који се произно- си треба глас подићи), 3. ортографије (наука која учи правилном писању), 4. етимологије (наука која учи како правилно изводити и мењати), 5. синтаксе (наука која учи као речи сачињавати и међусобно повезивати). Спомиње ср- бизме и упозорава ученике да их се клоне, чиме у ствари говори о чињени- ци да постоји стање у изговору црквенословенског језика у српској говор- ној средини које се разликује од чистог црквенословенског.24 Ово последње је наилазило и на критику, као нпр. Ђ. Магарашевића, који пише: „Мразо- вић је имао право, што је ударао против српског и српско-словенског изго- вора, јер је писао „славенску граматику“. Но да ли је имао право, што је пи- сао „славенску граматику“, кад је могао писати српску“?25
На основу Граматике М. Смотрицког и Руководства А. Мразовића ства- рани су и други слични приручници у српској средини, односно „никла су касније многа издања наших буквара, руководстава, началних ученија и сл.“26
Прва од таквих граматика јесте Граматика церковно-славјанского јази- ка епископа горњокарловачкога Евгенија Јовановића,27 штампана у Бечу 1851. године, а израђена је, како сам аутор у Предисловију каже, на основу грама- тичких приручника Мразовића, Бредера, Хејзе, Смотрицкога и Добровскога. Јовановић је граматику црквенословенског језика израдио с намером да срп- ски род „к славенскому јазику приближити, а и прочија Славјани европеј- скија и вњеевропејскија к возпријатију славенскаго јазика, јако својего књи- жнаго, в предметјех поње учених, побудити. Сеј бо јазик церковно-славјан- скиј њест росијскиј, њест сербскиј, ниже болгарскиј, ниже ческиј, и за сије самоје независтно может бити всјем Славјаном обшчиј“. Граматика се са-
21 М. Обижаева, Славяно-греко-латинские основы грамматической и административной деятельности Стефана Вуяновского, 165.
22 И. Грицкат, Из предисторије стварања српске граматике, 251.
23 Превод изворног текста је мој.
24 И. Грицкат, Из предисторије стварања српске граматике, 251-252.
25 Ђ. Магарашевић, Историјско-критички преглед словено-српске граматике до године 1847, 12. У даљем тексту, Магарашевић и анализира ову граматику А. Мразовића, види 12-16.
26 И. Грицкат, Из предисторије стварања српске граматике, 251.
27 О епископу Евгенију Јовановићу, са навођењем старије литературе, види: Српски биограф- ски речник, 4 (И-К), Нови Сад 2009, 500-501.