Page 34 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

34 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
стоји из два неједнака дела: у првом делу, који је подељен на три главе, изло- жена је етимологија, синтакса и просодија, док други део, мањег обима, са- држи правопис. На крају првог дела налази се и одељак који излаже правила версификације, са 19. Одом Лукијана Мушицког, спеваном у Шишатовцу 15. јуна 1817. године. У вишим разредима Карловачке гимназије црквенословен- ски језик учио се већ 1852. године по граматици Евгенија Јовановића.28
Прва граматика писана српским језиком јесте Граматика словенског је- зика Саве Сретеновића.29 За релативно кратко време доживела је више из- дања, што сведочи о њеној употребној вредности у времену када се појави- ла.30 У Приступу, којим Граматика почиње, пише: „Граматика словенског језика показује како се ријечи у словенскоме језику пишу, мијењају и једна с другом сједињавају... С тога се она дијели на: I. ортографију или правопис, II. етимологију или мијењање ријечи, и III. синтаксу или састављање ријечи“. На почетку сваког дела, Сава Сретеновић укратко одређује садржину насло- ва а потом, у одјељењима (што би одговарало данашњим поглављима), изла- же садржај. Тако, одређујући ближе одељак под насловом Ортографија или правопис он пише: „Ортографија или правопис показује како се слова у сло- венском језику пишу, изговарају, претварају, умећу и изостављају, и како се и који знакови над ријечима и међу ријечима мећу“.31 У првом одјељењу сто- ји једна констатација која се односи на изговор јерија: „ы изговара се мало потврђе него  и ...“32 Овај део исказа не одређује прецизно изговор јерија, нејасно је шта значи синтагма мало потврђе, нарочито ако се има у виду да се јери изговарало као и још у српскословенском. Следећи одељак почиње одређењем да етимологија „показује, како словенске ријечи постају и како се мијењају“.33 У оквиру девет одјељења овога одељка излаже се морфологи- ја деклинабилних и индеклинабилних речи црквенословенске граматике са примерима за потврде појединих облика. Одређење трећег дела је мало оп- ширније: „Синтакса показује како се ријечи једна с другом састављају или сједињавају, те да скупа једну мисао изразе. При сједињавању ријечи треба знати како се оне једна с другом слажу; послије тога како оне једна од дру- ге зависе; и на посљетку како се оне по својству језика разређују. Па зато у синтакси треба казати: 1) о слагању, 2) управљању, и 3) разређивању ријечи“.34
28 К. Петровић, Историја Српске православне велике гимназије Карловачке, Матица Српска 1991, 187.
29 Граматика словенског језика. Саставио С. Сретеновић, У Биограду 1853.
30 Пето издање, које овом приликом имам пред собом, појавило се 1878. године. 31 С. Сретеновић, Граматика словенског језика, У Биограду 1878, 5.
32 С. Сретеновић, Граматика словенског језика, 11.
33 С. Сретеновић, Граматика словенског језика, 27.
34 С. Сретеновић, Граматика словенског језика, 95.