Page 36 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Делатност српских научника током 20. века на стандардизацији црквенословенске ортоепске норме у Срба*
После велике сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевићем и доласком у крајеве преко Саве и Дунава, српски народ, изложен верском и језичком притиску римокатоличке Аустроугарске, духовно се окреће Русији и обра- ћа јој се за помоћ. Резултат те српско-руске културне оријентације јесте отварање славенске школе у Сремским Карловцима 1726. године.1 Прву сла- венску школу водио је Максим Суворов, често уз помоћ свога брата Петра, све до смрти оснивача славенске школе у Срба – митрополита Мојсија Пе- тровића.
Под новим митрополитом, Вићентијем Јовановићем, није дошло до га- шења школе у Сремским Карловцима. Уместо Суворовљеве славенске, 1733. год. почела је рад славенско-латинска школа у којој је предавала група ру- ских учитеља из Кијева на челу с Емануилом Козачинским. Латинска шко- ла, коју је, поред других, похађао тада дечак Јован Рајић, прекинула је рад 1737. године, после упокојења митрополита Вићентија Јовановића. Међу- тим, Срби у данашњој Војводини, оставши у границама Аустроугарске (по- сле Београдског мира 1739.), продужили су даље развијање свога школства на рускословенском језику. До данас, постепено сужавајући поље своје упо- требе, рускословенски је остао у функцији званичног богослужбеног јези- ка Српске православне цркве.
Са лингвистичког становишта, прелажење са српскословенског на нови тип црквеног и књижевног језика није представљало неку посебну тешкоћу. Међусобне сличности и истоветности руског црквеног и срп- ског црквеног језика првих деценија 18. века биле су велике: оба ова јези- ка представљала су, заправо, варијетете једног истог, старословенског је- зика, првог словенског црквеног и књижевног језика. Стога, како се у на- уци истиче, замена српскословенског језика рускословенским у Срба није примана „као замена једног језика другим, већ само као примање друге ва- ријанте једног истог језика који је имао ширу распрострањеност употре- бе и који је водио ка уједињењу са свом осталом културном сфером Sla-
* Делови овог поглавља су преузети из: Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати књ. 4 (2009) 86-90.
1 А. Младеновић, О неким питањима примене и измене рускословенског језика код Срба. – Зборник за филологију и лингвистику, XXV/2, Нови Сад 1982, 47-55.