Page 35 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

О граматикама црквенословенског језика у Срба 35
Јован Живановић,35 професор гимназије у Сремским Карловцима36 и од 1875. године предавач црквенословенског језика у Карловачкој богословији,37 написао је Граматику црквенословенског језика за српске православне бого- словије.38 За израду своје Граматике Живановић је, како у Приступ-у пише, користио граматике Смотрицкога, Мразовића, Јовановића и Сретеновића, а имао је увида и у три црквенословенске граматике на руском језику, које му нису биле од користи. Ова граматика обухвата три области: а. науку о гласо- вима, б. науку о облицима, и в. синтаксу. Сам аутор објашњава концепцију своје књиге: „Уз науку о гласовима додано је још о правопису. То тако мора бити, јер у црквенословенском има њеких слова без гласовне вриједности. Правопис је дакле у црквенословенскоме историјски и по томе за њега мора бити њеких правила осим закона гласовних. Наука о гласовима и облицима исцрпена је потпуно и кратко, јер само с потпуним знањем науке о гласови- ма и облицима може се доћи до потпунога разумијевања. Из синтаксе је узе- то само оно, што се не слаже са српским језиком“.39 И заиста, одељак о син- такси је врло малог обима (стр. 118-125), концизан и односи се само на спе- цифичности црквенословенске граматике (genitivus comparationis, dativus commodi, dativus absolutus итд.). Иначе, кроз читав материјал, тамо где је потребно, праве се паралеле црквенословенског језика са старословенским, грчким или српским, у духу Даничићеве школе анализе, односно утврђива- ња чињеница од значаја за даља испитивања. Вредно је овде поменути да је Живановић публиковао чланак којим је исправио уочене недостатке у својој Граматици црквенословенскога језика.40
Прве штампане граматике црквенословенскога језика, аутора са срп- ског говорног подручја (Мразовић, Јовановић), представљају адаптацију руских граматика. Језик којим су писане представља хибридну варијанту црквенословенскога језика и био је намењен за српску науку и администра- цију. Сава Сретеновић почетком друге половине XIX века пише Вуковим правописом, док је Јован Живановић, поборник идеја Караџића и Даничи- ћа, писао свој уџбеник за ученике православне богословије у новом духу.
35 Српски биографски речник, 3 (Д-З), Нови Сад 2007, 749-750.
36 O његовом раду у гимназији види: К. Петровић, Историја Српске православне велике гим-
назије Карловачке, 309-310.
37 О раду Ј. Живановића види: P. Herrity, Рад српског филолога Јована Живановића. – Науч-
ни састанак слависта у Вукове дане, бр. 9, Београд 1980, 115-129.
38 Ј. Живановић, Граматика црквенословенскога језика, Ср. Карловци 1895. Друго, поправљено и допуњено издање, које овом приликом имам пред собом, публиковано је такође у Ср. Кар- ловцима 1912. године.
39 Ј. Живановић, Граматика црквенословенскога језика, Ср. Карловци 1912, 9.
40 Ј. Живановић, Исправци и допуне на мојој „Граматици црквенословенскога језика“. – Богословски гласник, год. III, књ. VI, св. 4, Ср. Карловци 1904, 267-272.