Page 32 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

32 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
Као основ за касније граматике црквенословенског језика постала је управо Славенскаја граматика Мелетија Смотрицког.13
Прву граматику црквенословенског језика (Руководство к славенстјеј граматицје) за Србе у Хабсбуршкој монархији саставио је између 1779. и 1785. године14 Стефан Вујановски, надзорник српских школа.15 Граматика цркве- нословенскога језика Стефана Вујановског била је нека врста описа цркве- нословенског језика руске редакције, исписана рускословенским са мало- бројним елементима српског језика. Као основа за ову граматику послужи- ли су Славенскаја граматика Мелетија Смотрицког, Лексикон славено-гре- ко-латински Поликарпова, елементи граматичког описа, коришћени у Не- мачкој граматици Вујановског, и лична размишљања о језику аутора.16 Ме- ђутим, Вујановски се нигде не позива на своје изворе, нити их наводи. Ово Руководство никада није штампано, али је сачувано у многим преписима за- хваљујући коришћењу у школској настави.17 Вујановски је у октобру 1787. го- дине поднео Угарском намесничком већу свој рукопис граматике с молбом да се објави. Угарско намесничко веће одобрило је публиковање граматике Вујановског, али под одређеним условима, које он није прихватио.18
Прва штампана граматика црквенословенског језика за Србе у Хабсбур- шкој монархији јесте Руководство к славенској граматицје во употребљени- је славено-сербских училишч Аврама Мразовића. Мразовић је почетком 1782. године Угарском намесничком већу поднео на цензуру и одобрење за штам- пу свој рукопис граматике. Његова граматика била је објављена у Бечу 1794. године.19 Текстолошко сравњење рукописног Руководства Стефана Вујанов- ског и штампаног Руководства Аврама Мразовића показало је да Мразови- ћево Руководство представља прерађену и скраћену варијанту рукописног Руководства Стефана Вујановског, без позивања на свога претходника.20
13 М. Обижајева, Онтологија првих српских граматика (црквено)словенског језика за Србе. – Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад 2008, књ. 74, 100.
14 М. Обижаева, Славяно-греко-латинские основы грамматической и административной деятельности Стефана Вуяновского. – Славистика, књ. 7, Београд 2003, 164.
15 Кратка биографија С. Вујановског, са старијом литературом, изложена је у: Српски био- графски речник, 2 (В-Г), Нови Сад 2006, 339.
16 М. Обижаева, Славяно-греко-латинские основы грамматической и административной деятельности Стефана Вуяновского, 163.
17 М. Обижаева, Онтологија првих српских граматика (црквено)словенског језика за Србе, 95. „Његова је књига била израђена са свим скоро као и Мразовићева, али није стекла ius publicum, те се употребљавала само у неким српским дистриктима“: Ђ. Магарашевић, Исто- ријско-критички преглед словено-српске граматике до године 1847, 16.
18 М. Обижаева, Онтологија првих српских граматика (црквено)словенског језика за Србе, 117-118.
19 Друго издање те граматике изашло је у Будиму 1800, треће такође у Будиму 1821, четвр- то опет у Будиму 1840. године: Ђ. Магарашевић, Историјско-критички преглед словено-срп- ске граматике до године 1847, 12.
20 М. Обижаева, Славяно-греко-латинские основы грамматической и административной деятельности Стефана Вуяновского, 164.