Page 40 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

40 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
Прилог познавању тачног изговора слова јат даје Павле Ивић у освр- ту на један рад Б. А. Успенског.20 Он само потврђује да је у српској говорној средини црквенословенско јат „апроксимација“21 руског изговора које је за српско ухо звучало као је. То значи да је црквенословенско  заузело у срп- ској ћирилици место слова &.
Димитрије Е. Стефановић, некадашњи професор црквенословенског језика на Богословском факултету, резимира оно што је већ изречено о цр- квенословенском. Језику у српској говорној средини22 и закључује да се цр- квенословенски текстови читају и певају „углавном, према правилима фо- нетике стандардног српског језика. Српски изговор тих текстова донекле је учвршћен према моделима српскословенског...“23
Драган Протић, предавач црквенословенског језика на Православном богословском факултету, својим кратким радом о скраћеницама у црквено- словенском језику24 дао je допринос правилном изговору црквенословен- ског језика.
Тежња да се рускословенски језик у српској језичкој средини србизи- ра огледа се и у акцентовању текста који се изговара. Има основа уверење да су рускословенски језик Срби најпре изговарали на руски начин,25 а да су касније, под утицајем српског језика, акценат прилагођавали акценатском систему савременог им српског језика.26 У изговору рускословенског јези- ка у српској језичкој средини данас се примењује – или боље речено томе се тежи – новоштокавски четвороакценатски систем којим се одликује савре- мени српски књижевни језик, и на том систему треба изграђивати систем акцентовања рускословенског у српској језичкој средини. Тада је разумљи- во што се речи из рускословенског које су идентичне са српским акценту- ју исто као и у српском.27 С друге стране, „у речима које не одговарају слич-
рускословенском и славеносрпском типу књижевног језика. – Зборник за филологију и лин- гвистику, XXVH-XXVIII/1-2, Нови Сад 1984-1985, 501-505; Улога рускословенског језика у фор- мирању српског књижевног језика новијег периода. – Зборник за филологију и лингвистику, XXX/2, Нови Сад 1987, 45-64; Рускословенски језик код Срба у првој половини XIX века. – Збор- ник за филологију и лингвистику, XXX/2, Нови Сад 1987, 69-74.
20 П. Ивић: Б. А. Успенский, Архаическая система церковнославянского приозношения. – Зборник за филологију и лингвистику, XIII/1, Нови Сад 1970, 284-287.
21 П. Ивић: Б. А. Успенский, Архаическая система церковнославянского произношения, 287. 22 Д. Е. Стефановић, Нешто о транскрипцији певаних рускословенских богослужбених тексто-
ва. – Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 15, Нови Сад 1994 (шт. 1995), 65-74. 23 Д. Е. Стефановић, Нешто о транскрипцији певаних рускословенских богослужбених тек-
стова, 65.
24 Д. Протић, Скраћено писање речи. – Богословље, 1-2, Београд 1993, 87-89.
25 П. Ђорђић, Карактеристика савременог изговора нашег црквеног језика, 237.11
26 О шаренилу приликом прилагођавања рускословенских акцената српској језичкој среди- ни види: А. Ћирић, Прилог проучавању акцентуације у данашњем црквеном језику. – Збор- ник православног Богословског факултета, II, Београд 1951, 527-533.
27 Уп. П. Ђорђић, Карактеристика савременог изговора нашег црквеног језика, 245.