Page 41 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Делатност српских научника током 20. века на стандардизацији... 41
ним српским речима чува се правилно само преношење акцента са послед- њег слога“.28 Ово, наравно, важи за изговор црквенословенскога језика. У новије време обављено је истраживање о понашању акцента приликом по- јања истих текстова.29 Ово истраживање је показало да се мелодијски ак- ценат може слагати с језичким српским и/или рускословенским акцентом, али може и да се не слаже ни са једним: „...место језичког акцента није било одлучујуће за одређивање места мелодијског акцента. Према томе, мелодиј- ски акценат се није увек везивао за место језичког“.30
Из наведенога се може видети да је усвајање рускословенског језика од стране српских говорника пратила извесна конфронтација тога језика како са српским тако и са српскословенским језиком. Под утицајем ових двају је- зика, рускословенски се на српском говорном подручју изменио, пре свега, на пољу говорне реализације. Тако је настала српска редакција рускосло- венског језика, код Срба позната као црквенословенски језик, чије основ- не одлике представљају резултат процеса србизирања рускословенског је- зика. Током 20. века дошло је, проучавањем писаног наслеђа насталог то- ком 18. и 19. века, до систематизације тих промена у изговору црквенога је- зика а самим тим и до стандардизације црквенословенске ортоепске норме у српској језичкој средини.
28 П. Ђорђић, Карактеристика савременог изговора нашег црквеног језика, 245.
29 Д. Стефановић и Д. Е. Стефановић, Прилог проучавању односа између места мелодијског и језичког акцента у српском црквеном народном појању на примерима Осмогласника Сте- вана Стојановића Мокрањца. У: Стојан Новаковић – личност и дело, Београд 1995, 399-404.
30 Д. Стефановић и Д. Е. Стефановић, Прилог проучавању односа између места мелодијског и језичког акцента у српском црквеном народном појању на примерима Осмогласника Стева- на Стојановића Мокрањца, 403.