Page 43 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Црквенословенска ортоепска норма у нотним зборницима српског црквеног појања 43
националних редакција, сматра да ослањање само на старословенски језик није довољно за правилно читање црквенословенског језика. Он пише: „Да се одреди карактеристика данашњег изговора нашег црквеног језика мора- ју се узети у обзир све фонетске црте које се јављају код читања. Само на тај начин може да се добије права слика тога језика. Основни старословен- ски тип сачуван је, углавном, само у морфологији. Фонетска страна, по ко- јој се и разликују поједине редакције, претрпела је много измена“.6 Ђорђић потом набраја црте и особине фонетског система нашег књижевног и го- ворног језика које су „по неопходности и сасвим природно“7 ушле у изго- вор црквенословенског језика у Срба,8 па закључује : „Као што се из изне- тог материјала види, наш данашњи изговор црквенословенског језика има и нарочито српско обележје“.9 Он је, може се с пуним правом рећи, поста- вио темељ за стандардизацију ортоепске норме црквенословенског језика на српском говорном подручју, а то је да се без познавања српског и српско- словенског не може замислити темељно познавање, па ни изговор, цркве- нословенског језика.
У даљем излагању посветићу пажњу рашчитавању црквенословенских богослужбених текстова према српском изговору у зборнику црквених на- пева посвећених празнику Васкрсења Христовога и зборнику црквених напева на Литургији св. Јована Златоустога. Ове збирке прибележио је и у ноте ставио протонамесник Ненад М. Барачки (1878–1939), свештеник и зналац традиционалног српског црквеног појања.
Нотна збирка за један глас са богослужбеним песмама на Васкрс (у да- љем тексту Ускрс) објављена је 1935. године,10 а Литургија св. Јована Златоу- стога (у даљем тексту Литургија) објављена је 1925. године.11 Фототипско из- дање ових нотних зборника, уз одређене корекције, приредила је, у окви- ру ширег нотног зборника српског црквеног појања, академик Даница Пе- тровић.12 Она је 2000. године приредила и објавила у оквиру шире публи- кације и нотну збирку са богослужбеним песмама на Васкрс, са исправље- ним недоследностима у фонетској транскрипцији извршеним према наче- лима Петра Ђорђића.13
6 П. Ђорђић, Карактеристика савременог изговора нашег црквеног језика, 242.
7 П. Ђорђић, Карактеристика савременог изговора нашег црквеног језика, 243.
8 П. Ђорђић, Карактеристика савременог изговора нашег црквеног језика, 243–245.
9 П. Ђорђић, Карактеристика савременог изговора нашег црквеног језика, 245.
10 Н. Барачки, Воскресеније Христово или Ускрс, православно српско појање о овом празни- ку, Нови Сад 1935.
11 Н. Барачки, Литургија св. Јована Златоустог, по руском напеву за два дечја гласа, Нови Сад 1925.
12 Н. Барачки, Нотни зборник српског народног црквеног појања по карловачком напеву. При- редила Д. Петровић, Крагујевац 1995.
13 Н. Барачки, Српско народно црквено појање. Божић; Велики петак; Ускрс. Приредила Д. Петровић, Крагујевац 2000.