Током своје историје српски народ је насељавао широка пространства Балкана и средње Европе, а са њим су делиле судбину и његове рукописне књиге. Сачувани рукописни фонд представља, на жалост, тек мањи део некадашњег, садржином и уметничким дометима, богатог наслеђа. Многе српске рукописне књиге налазе се данас далеко ван граница простора на којима живе Срби у оквирима својих држава или етничких заједница. Оне су заступљене у јавним и приватним рукописним колекцијама широм света, камо су доспеле стицајем различитих околности. Отуда се као природан, научни и, надасве, национални задатак намеће њихово проучавање. Па ипак, осим појединачних остварења, систематска каталогизација српског рукописног наслеђа у иностраним збиркама никада није спроведена. Ове публикације би, стога, требало посматрати у служби сагледавања целине – онога што је остало и онога што је заувек нестало – и, макар симболичног, окупљања делова распарчаних рукописа, понекад расутих у више збирки.

5. фебруар 2009.

У име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, Његово Високопреосвешетнство Митрополит црногорско-приморски Г. др Амфилохије је данас у Патријаршијском двору примио чланове Комисије за истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним библиотекама, манастирима, збиркама, у пуном саставу: др Зоран Недељковић, председник Комисије, др Бранислав Тодић, др Зоран Ранковић, др Зоран Ракић, др Ирена Шпадијер и др Владан Тријић.