Када је реч о српском терену, прихватање писмености у српским земљама текло је, вероватно, упоредо с примањем хришћанства у време византијског цара Василија I, а у време када је тадашњим српским областима владао кнез Мутимир.

Хиљадугодишња историја словенског књижевног језика може се, у општим цртама, поделити у три периода.

Крајем тридесетих година 18. века цркве и манастири Београдско-карловачке митрополије били су снабдевени руским богослужбеним књигама. Тако је рускословенски језик, као каснија руска редакција старословенског – у питању је варијетет који је настао уношењем црта руског народног језика у старословенски – тада почео да постаје, и до данас остао, богослужбени језик Српске Православне Цркве.

Одлуке и решења Сабора, Синода и Епархије браничевске: 1931-1941 (Приредили З. Ранковић, М. Лазић). Библиотека Архива Епархије браничевске; Књига 7. Пожаревац : Епархија браничевска, Одбор за просвету и културу, 2013. 495 стр.