Током своје историје српски народ је насељавао широка пространства Балкана и средње Европе, а са њим су делиле судбину и његове рукописне књиге. Сачувани рукописни фонд представља, на жалост, тек мањи део некадашњег, садржином и уметничким дометима, богатог наслеђа. Многе српске рукописне књиге налазе се данас далеко ван граница простора на којима живе Срби у оквирима својих држава или етничких заједница. Оне су заступљене у јавним и приватним рукописним колекцијама широм света, камо су доспеле стицајем различитих околности. Отуда се као природан, научни и, надасве, национални задатак намеће њихово проучавање. Па ипак, осим појединачних остварења, систематска каталогизација српског рукописног наслеђа у иностраним збиркама никада није спроведена. Ове публикације би, стога, требало посматрати у служби сагледавања целине – онога што је остало и онога што је заувек нестало – и, макар симболичног, окупљања делова распарчаних рукописа, понекад расутих у више збирки.
Будући да је реч о споменицима епоха сасвим другачијих од наше, њихово одређивање националним, дакле модерним, критеријумом у методолошком погледу веома је незахвално. Нивои међусобне протканости живота хришћана југоисточне Европе током позног средњег века и у постсредњовековном периоду, савременом човеку тешко је разумљива. Свесни тога, опредељујемо се да пресудни критеријум за одлучивање о томе које ће књиге из иностраних славистичких збирки наћи своје место у серији каталога српских рукописних књига, буде језик којим су писане. То не значи да нема и других рукописа чији су настанак или трајање имали везе са Србима у политичко-географском, културном или било ком другом погледу, а који неће бити описани у овој едицији, јер то превазилази могућности Комисије у њеним постојећим оквирима. Исто тако, у овим каталозима и други народи ће моћи да пронађу понешто од интереса за сопствену културу и науку о прошлости.